RTV KIM, N1, Beta, 21.04.2022. - Šefica Misije UN na Kosovu (Unmik) Karolin Zijade na sednici Saveta bezbednosti UN pozvala je lidere u Beogradu i Prištini da se konstruktivnije i aktivnije angažuju u dijalogu uz posredstvo EU.
Tokom razmatranja novog šestomesečnog izveštaja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Unmika, Zijade je rekla da je dijalog u Briselu „doveo do značajnih rezultata po raznim praktičnim pitanjima“, ali da je sveobuhvatna normalizacija odnosa dve strane i dalje nedostižna.
„U ovako složenim vremena, pozivam lidere dve strane da budu razboriti u postupcima i retorici“, kazala je Zijade na sednici na kojoj se razmatra Guterešov izveštaj za period od 16. septembra 2021. do 15. marta 2022. godine.
Zijade je pozvala Prištinu i Beograd da traže trajna rešenja za pitanja registarskih tablica i energije.
Izrazila je „ozbiljnu zabrinutost“ zbog nedavnih napada na patrole kosovske policije na severu Kosova i pozvala na zajedničku osudu i brzu akciju kako bi počinioci bili privedeni pravdi.
Navela je i da je „ohrabrena veoma direktnim i otvorenim razgovorom“ sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 8. aprila u Beogradu.
Selaković sa Guterešom
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je u Njujorku sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterešom i naglasio da je za Beograd od ključne važnosti nastavak angažmana civilne misije UN na Kosovu, u nesmanjenom obimu i sa neizmenjenim mandatom.
Selaković je naveo da su UN za Srbiju najznačajnija međunarodna organizacija, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Beogradu.
U saopštenju se navodi da je Selaković informisao Gutereša o učestalim napadima na Srbe, njihovu imovinu i objekte Srpske pravoslavne crkve, uz tvrdnju da ti incidenti nedvosmisleno ukazuju na ugroženost srpskog naroda i krhku bezbednosnu situaciju na Kosovu.
Selaković u Savetu bezbednosti: Maligni nacionalizam vlasti u Prištini
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković je na sednici Saveta bezbednosti UN optužio kosovske vlasti da „manifestuju maligni nacionalizam prema Srbima na Kosovu“ i da je njihov „cilj egzodus Srba“.
Tokom razmatranja novog šestomesečnog izveštaja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu (Unmik), Selaković je na sednici u Njujorku rekao da se „maligni nacionalizam vlasti u Prištini manifestuje kroz ignorisanje političkih predstavnika Srba u institucijama i donošenje odluka bez njihovog učešća“.
„Politički montirane istrage i sudski procesi stvaraju atmosferu potpune nesigurnosti, sa ciljem egzodusa Srba sa Kosova i Metohije“, kazao je Selaković.
Naveo je da je situacija na Kosovu „daleko od normalne i stabilne“, da su građani srpske nacionalnosti i drugi nealbanci uznemireni i da svaki dan dočekuju sa strepnjom jer nisu sigurni da li će njihova osnovna ljudska prava biti prekršena“.
Selaković je rekao da na Kosovu postoje „očigledni problemi“ i da je za njihovo rešavanje „neophodno precizno identifikovati uzroke“.
„Stvaranje veštačkog balansa i stavljanje znaka jednakosti između dve strane u kriznim situacijama, ne doprinosi postizanju održivog rešenja problema. Ako ne definišemo jasno uzroke problema, oni će postati složeniji“, ukazao je Selaković.
Ministar je rekao da želi da „uputi poruku onima koji imaju vlast u rukama i kapacitet da promene situaciju na bolje“.
„Ta poruka se tiče potrebe da se uspostavi međuetničko poverenje tako što bi privremene institucije u Prištini poštovale postignute sporazume, primenile ono što je dogovoreno i uskladile delovanje sa međunarodnim standardima vladavine prava i ljudskih prava“, kazao je Selaković.
Naveo je da Priština odbijanjem da primeni Briselski sporazum iz 2013. godine „podriva dijalog“ sa Beogradom i „ponižava međunarodne faktore, pre svega Evropsku uniju“.
„Ovakvim izjavama Priština šalje poruku srpskom narodu da ne računa na ostvarivanje kolektivnih prava, što treba da dovede do nestanka Srba sa Kosova i Metohije“, dodao je Selaković.
On je rekao da građani srpske nacionalnosti ove godine prvi put od 1999. nisu mogli da glasaju na Kosovu na izborima koje organizuje Srbija.
Time je vlast u Priština „još jednom potvrdila diskriminatorni karakter“, poručivši da je jednostranost princip njenog delovanja, dodao je Selaković.
Selaković je rekao da je strah od neizvesnosti među Srbima i drugim nealbancima izazvan i radom kosovskog pravosuđa: „Ako ste Srbin, možete biti osuđeni na višegodišnju kaznu zatvora na osnovu neproverenih ili kontradiktornih izjava svedoka“, naveo je on.
Ministar je kazao da Srbija vidi angažman Unmika kao jedan od ključnih faktora za očuvanje mira i bezbednosti na Kosovu.
Gervala u Savetu bezbednosti: Srbija i Rusija najveće pretnje za Zapadni Balkan
Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala je na sednici Saveta bezbednosti UN izjavila kako su Srbija i Rusija najveće pretnje stabilnosti Zapadnog Balkana.
„Srbija je najveća pretnja normalizaciji odnosa i stabilnosti u regionu“, rekla je Gervala na sednici u Njujorku.
Izjavila je da je „Kosovo deo Zapada“, dok „Srbija i dalje ostaje satelit Rusije“ što je, kako ona smatra, razlog što je Zapadni Balkan i dalje nestabilan.
Kazala je da Srbija nastavlja da se naoružava, da su „sve zemlje u regionu ugrožene od strane Srbije“ i koja ima „vojsku koja je spremna da napadne“.
Gervala je govorila i o nedavnim napadima na pripadnike kosovske policije u blizini graničnih prelaza sa Srbijom, nazvavši ih „terorističkim“ i okrivljujući za to Beograd.
„Napadi dolaze s teritorije Srbije i bili bi nemogući da ih (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić ne toleriše“, rekla je Gervala.
Kosovo je, po njenim rečima, spremno za dijalog sa Srbijom, kao način da se krene napred, ali je rekla da Srbija mora da prvo „prihvati realnost“ da je „Kosovo nezavisna država“, i ponovila zahtev Kosova da se taj proces u kojem posreduje EU, okonča uzajamnim priznanjem.