Europian Western Balkans, N1, 04.09.2023. - Navršavaju se tri godine od Vašingtonskog sporazuma Srbije i Kosova, koji su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali u Beloj kući u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa. Srpski i kosovski lider su stavili potpise na dva dokumenta, koja se samo neznatno razlikuju – u poslednjoj tački. Iako je, prema tumačenjima većine pravnika, reč o pravno neobavezujućim izjavama o namerama, implementacija sporazuma, ispregovaranog uz posredovanje SAD, preuzeta je kao politička obaveza.
Kako piše portal European Western Balkans (EWB), kao i u slučaju brojnih drugih sporazuma sklopljenih između Beograda i Prištine u proteklih 12 godina, postoji očigledan jaz između potpisanog i realizovanog. Tri godine kasnije, jasno je da je sprovođenje Vašingtonskog sporazuma „palo u zaborav.“ Većina tačaka, od ukupno 16 u srpskoj i kosovskoj izjavi o namerama, nije u potpunosti ispunjena do danas.
Šta je (delimično) sprovedeno?
U sporazumu zvaničnog naziva „Ekonomska normalizacija odnosa“, svega osam od 16 tačaka se odnosilo na ekonomsku saradnju Srbije i Kosova. Polovina dogovorenih odredbi ticala se drugih (političkih) pitanja i upravo su tu postignuti najkonkretniji rezultati u implementaciji još prve godine.
Tačka 15 Vašingtonskog sporazuma, koja je u tada smatrana kao suštinska za slabljenje tenzija između Beograda i Prištine, predviđala je jednogodišnji moratorijum na kosovsko apliciranje za članstvo u međunarodnim organizacijama i na srpsku kampanju za povlačenje priznanja Kosova. U potpunosti je sprovedena, zahvaljujući američkom angažovanju. I nakon formalnog isteka moratorijuma, dve strane su zaista nastavile u narednim mesecima da se pridržavaju suštine odredbi.
Međutim, u maju 2022. godine kosovska vlada je aplicirala za članstvo u Savetu Evrope, što je izazvalo negativnu reakciju srpskog rukovodstva i eksplicitno pozivanje na već tada pomalo zaboravljeni Vašingtonski sporazum. Aleksandar Vučić je istakao da će se u slučaju kosovskog kršenja sporazuma i Srbija vratiti kampanji za povlačenje priznanja. Iako u prethodnoj godini nije bilo objavljenih novih otpriznanja Kosova, srpski zvaničnici su u više navrata tvrdili da poseduju note o povlačenju priznanja od strane nekoliko država.
Sa druge strane, evropski predlog o putu ka normalizaciji odnosa koji su Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti prihvatili u februaru ove godine u 4. članu sadrži obavezu Srbije da ne sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Imajući u vidu konfuzne izjave o implementaciji evropskog predloga, ostaje nejasno u kojoj meri će se dve strane pridržavati odredbi u ovom domenu.
Poslednja tačka Vašingtonskog sporazuma – jedina različita u dokumentima koje su srpski predsednik i kosovski premijer potpisali – je takođe, u velikoj meri, ispunjena. Srbija je pristala da otvori predstavništvo privredne komore u Jerusalimu, što je učinjeno već u novembru 2020. godine, ali ipak nije preselila svoju ambasadu u Jerusalim (kako je propisivao drugi deo datog člana) do isteka vremenskog roka 1. jula 2021. godine, niti je to urađeno u potonjem periodu. Međusobno priznanje Kosova i Izraela, definisano u tački 16. dokumenta koji je potpisao Avdulah Hoti, usledilo je u februaru 2021. godine, a pre 1. jula iste godine je Priština otvorila ambasadu u Jerusalimu.
Početkom oktobra 2020. godine je integrisan i operacionalizovan zajednički prelaz Merdare, kako je i predviđeno Vašingtonskim sporazumom. Iako su pod okriljem dijaloga uz posredovanje EU zaključena dva sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, indikativno je da je tek nakon uključivanja ovog pitanja u Vašingtonska dokumenta, u roku od mesec dana došlo do integracije. Dodatno, od marta 2022. godine je prelaz Merdare u potpunosti operativan, nakon što je srpska strana otvorila obe strane zajedničkog prelaza, podseća portal.
Još jedno pitanje koje se adresiralo Vašingtonskim sporazumom, kao i brojnim drugim dogovorima u okviru dijaloga Beograda i Prištine, budući da predstavlja jedan od glavnih otvorenih sporova, tiče se pronalaska i identifikacije posmrtnih ostataka nestalih osoba. Dve strane su obećale da će ubrzati napore i imenovati zvaničnike za vezu koji će se baviti ovim aktivnostima. Već tokom septembra 2020. godine je vraćeno više posmrtnih ostataka Srba i Albanaca. Nakon delimične stagnacije koja je usledila, došlo je do određenih pomaka i u prethodnom periodu, ali pod okriljem EU dijaloga. Dana 2. maja 2023. godine su se Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti usaglasili oko deklaracije o zajedničkoj saradnji na otkrivanju masovnih grobnica i identifikovanju ostalih nestalih lica, koristeći satelitske podatke, lasersko mapiranje i druge napredne tehnologije.
Među elementima Vašingtonskog sporazuma koji se ne tiču direktno odnosa Beograda i Prištine i koji su uključeni na insistiranje Trampove administracije, usled širih geopolitičkih interesa SAD, ali i kampanje pred predsedničke izbore, su i najavljena diversifikacija izvora energije u Srbiji i Kosovu i zabrana korišćenja 5G opreme nabavljene od strane „neproverenih dobavljača“.
Obe strane su počele sprovođenje mera i rade na diversifikaciji izvora energije uz američku podršku. U pogledu 5G opreme, Kosovo i SAD su potpisale zajednički memorandum o „čistoj mreži“ pete generacije još 2020. godine, dok Srbija, sa druge strane, nije zvanično zabranila opremu od neproverenih dobavljača, ali je nije ni kupovala u proteklom periodu, tako da se može konstatovati da je delimično sprovedena ova odredba.
Nedovoljni rezultati i implementacija
Centralni deo sporazuma iz Bele kuće činili su ekonomski aspekti odnosa Beograda i Prištine. To je odslikavalo pristup Trampove administracije u posredovanju dijalogu, gde je ekonomska normalizacija stavljena u prvi plan.
Tačke 1 i 2 odnosile su se na implementaciju dogovora o autoputu Beograd-Priština i pruzi Beograd-Priština. Predviđeno je da dve strane sarađuju sa Bankom za uvoz i izvoz SAD (EXIM) i Međunarodnom razvojnom finansijskom korporacijom SAD (DFC) i potpišu memorandum o razumevanju kako bi dogovorile operacionalizaciju saobraćajne i železničke konekcije Beograd-Priština, kao i dodatnu finansijsku podršku DFC za kreditiranje malih i srednjih preduzeća.
DFC je potpisao zajedničke izjave o saradnji sa vladama Srbije i Kosova u septembru 2020. godine i uspostavio međunarodno prisustvo u Beogradu, otvorivši (prvu prekookeansku) regionalnu kancelariju. Sporazumom o podsticanju investicija u januaru 2021. godine, sa narednom Bajdenovom administracijom, koja je načelno podržala sprovođenje Vašingtonskog sporazuma, omogućeno je da regionalno predstavništvo DFC počne sa aktivnostima.
DFC je, u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), tokom 2022. godine obezbedio bankama u Srbiji tri garancije za pozajmice u ukupnoj vrednosti od 120 miliona dolara za pomoć mikro, malim i srednjim preduzećima. U decembru 2022. godine dogovorena je sa Vladom Srbije nova garantna šema u vrednosti do 400 miliona dolara za podršku srpskoj ekonomiji. Rukovodstvo DFC je više puta posećivalo Kosovo i prema dostupnim podacima odobrene su pozajmice za podršku investicijama u obnovljivu energiju.
Međutim, sa druge strane, kada je reč o „autoputu mira“ od Beograda do Prištine, od kada su DFC i EXIM potpisali pisma o namerama sa Srbijom i Kosovom u septembru 2020. godine nije bilo pomaka. Finansiranje konstrukcije autoputa je srpska strana, nezavisno od Vašingtonskog sporazuma, obezbedila iz drugih sredstava, prevashodno kroz pomoć Evropske unije pod okriljem Investicionog okvira za Zapadni Balkan, kao i od Evropske investicione banke.
Započeta je izgradnja deonice „autoputa mira“ od Niša do Merdara i nedavno je otvoren prvi deo novog autoputa od svega pet kilometara. U pogledu železničke veze Beograd-Priština, iako su inicijalno obe strane izrazile zainteresovanost, nema konkretnih koraka u pravcu realizacije planova. Takođe, nezavisno od Vašingtonskog sporazuma, EU finansira rekonstrukciju pruge od Beograda do Niša, ali je izgradnja potencijalnog kraka prema Prištini i dalje upitna.
Za ekonomsku normalizaciju odnosa važna je bila i tačka o međusobnom priznanju diploma i profesionalnih sertifikata. Njome se ponavljala sadržina sporazuma iz Brisela iz 2011. i 2016. godine. Ipak, tehnički i politički problemi su, kao i ranije, blokirali primenu. U novembru 2022. godine su pod okriljem Berlinskog procesa potpisana tri sporazuma zapadnobalkanske šestorke, koja između ostalog podrazumevaju priznavanje diploma i profesionalnih kvalifikacija za određena zanimanja, i tu je postignut opipljiviji napredak, budući da je Kosovo ratifikovalo sporazume, a da su ušli, nakon odobrenja Vlade, u skupštinsku proceduru u Srbiji.
Jedno od ozbiljnijih spornih pitanja između Beograda i Prištine, sa reperkusijama na ekonomske odnose, ticalo se i korišćenja jezera Gazivode. Vašingtonskim sporazumom su obe strane pristale da rade sa Sekretarijatom za energetiku SAD na studiji izvodljivosti sa ciljem zajedničkog korišćenja jezera Gazivode, čime bi se izbegli dalji bezbednosni i ekonomski rizici. U junu 2021. godine je Sekretarijat za energetiku zaista uputio studiju izvodljivosti Srbiji i Kosovu, koju su sačinili sa Pacifičkom severozapadnom nacionalnom laboratorijom, predlažući zajednički model upravljanja po uzoru na reku Kolumbija, na granici SAD i Kanade.
Međutim, nakon što je prvi korak iz sporazuma učinjen, dve strane se nisu javno izjašnjavale o prihvatanju predloga i implementacija je tu stala. Posebno tvrdokoran stav po ovom pitanju zauzima sadašnja kosovska vlada Aljbina Kurtija, na čiji inicijativu je kosovska Skupština još u avgustu 2021. godine odbacila rezoluciju o sprovođenju Vašingtonskog sporazuma, smatrajući brojne odredbe, uključujući i model za jezero Gazivode, izrazito nepovoljnim po Kosovo.
Šta nije uopšte sprovođeno?
Tri godine od Vašingtonskog sporazuma, čiji dugoročni dometi su se pokazali skromnim, uočava se da napori na realizaciji pojedinih stavki nisu uopšte nikada ni preduzeti, niti je javnost bila upoznata sa eventualnim planovima o sprovođenju.
Takva je tačka 5 Vašingtonskog sporazuma, koja se isto može podvesti pod okvire ekonomske normalizacije odnosa. Njome je navedeno da će Srbija i Kosovo pristupiti i u potpunosti koristiti inicijativu Mini-Šengen, koja je pokrenuta krajem 2019. godine. Dok je Srbija jedan od osnivača i lidera inicijative koja je, od 2021. godine, preimenovana u Otvoreni Balkan, Kosovo do danas rezolutno odbija priključivanje ovom obliku ekonomskog povezivanja na Zapadnom Balkanu, označavajući ga kao projekat iza koga stoje „velikosrpske“ namere i kao „večnu čekaonicu“ za članstvo u Evropskoj uniji.
Nekoliko netipičnih članova Vašingtonskog sporazuma, koji nisu direktno povezani sa odnosima Srbije i Kosova, ali su bili potencijalno važni za Trampovu kampanju i interese američkih zvaničnika, takođe srpska i kosovska strana nisu realizovale ili nisu dostupni podaci o aktivnostima u tom pravcu.
Jedna tačka se ticala pojačane kontrole putnika u avio saobraćaju, međusobnog deljenja informacija i operacionalizacije sistema za proveravanje i informisanje iz SAD. Zatim, obe strane su se inicijalno obavezale da će raditi na dekriminalizaciji homoseksualnosti u 69 zemalja.
Iako je diskutabilan doprinos koji bi Srbija i Kosovo uopšte mogli da daju na tom polju, nisu bile vidljive bilo kakve aktivnosti u protekle tri godine. Štaviše, javnost je saznala da je tokom 2021. godine Srbija povukla svog ambasadora iz Poljske, neposredno nakon što je potpisao pismo podrške LGBT zajednici, a takođe je u nedavnoj zvaničnoj poseti Srbiji bio predsednik Ugande, jedne od država koja je usvojila najoštrije zakone u pogledu kriminalizacije homoseksualnosti.
Sledeći element je bila kategorizacija Hezbolaha, u celosti – i vojnog i političkog krila, kao terorističke organizacije. Priština je, još pre potpisivanja Vašingtonskih dokumenata, označila Hezbolah kao terorističku organizaciju, zbog čega je i bilo nejasno uključivanje ove odredbe za kosovsku stranu, dok Vlada Srbije nije zvanično usvojila odluku kojom bi Hezbolah kategorizovala kao terorističku organizaciju.
Konačno, centralni element tačke 11 Vašingtonskog sporazuma, koja se odnosi na religijske slobode, uključujući i zaštitu verskih objekata i restituciju imovine, nije sve do danas ispunjen. Naglašen je, tada, značaj sprovođenja sudskih odluka koje se tiču Srpske pravoslavne crkve – reč je o obavezi Kosova da realizuje odluku Ustavnog suda Kosova od 19. maja 2016. godine prema kojoj se manastiru Visoki Dečani vraća 24 hektara zemlje. Međutim, prištinske vlasti odbijaju, i u ovom trogodišnjem periodu, da primene odluku.
Dodatno, formalizovanje statusa Srpske pravoslavne crkve i zaštita kulturne i verske baštine je inkorporirana i u novi briselsko-ohridski sporazum Srbije i Kosova iz 2023. godine, što će prema oceni eksperata, ponovo podrazumevati prioritet izvršavanja sudske odluke oko Visokih Dečana.
U celosti, uprkos većim očekivanjima i bombastičnim najavama da sporazum Srbije i Kosova iz Bele kuće označava prekretnicu za Zapadni Balkan, očigledno je, tri godine kasnije, da je samo manji deo odredbi Vašingtonskog sporazuma potpuno sproveden, a da su mnoga pitanja, tada obuhvaćena, još uvek otvorena kao tačke sporenja u sve napetijim odnosima na relaciji Beograd-Priština.