RTV KIM, Radio Slobodna Evropa, 10.03.2022. - Pšenicu i brašno Kosovo uglavnom uvozi iz Srbije, koja je najavila obustvu izvoza pšenice, brašna, kukuruza i ulja od četvrtka, 10. marta, zbog krize na tržištu usled rata u Ukrajini.
Pšenica je ključna za proizvodnju brašna i zbog toga se na Kosovu smatra strateškim proizvodom za nacionalnu bezbednost. Međutim, Kosovo u velikoj meri zavisi od uvoza ovih proizvoda.
Koliko je Kosovo uvezlo iz Srbije?
Kosovo je u 2021. godini iz Srbije uvezlo 84 hiljade tona različitih vrsta pšenice i brašna, od ukupno 115 hiljada tona koje je uvezlo iz ralizčitih država kao što su: Hrvatska, Austrija, Severna Makedonija, Mađarska, Albanija, Bosna i Hercegovina. To znači da Kosovo iz Srbije uvozi oko 73 odsto pšenice i brašna.
Potreba građana Kosova za pšenicom su oko 400 hiljada tona na godišnjem nivou.
Zašto premijer misli da nema potrebe za brigu?
Premijer Kosova Aljbin Kurti je konferenciji za novinare u sredu, 9. marta rekao da građani ne treba da brinu i da "nemamo egzistencijalnu zavisnost od Srbije".
Rekao je da je razgovarao sa predstavnicima udruženja mlinara, koji su ga uverili da imaju rezreve pšenica i brašna za oko pet meseci.
Međutim, Tahir Tahiri, predsednik Udruženja poljoprivrednika Kosova, kaže da Kosovo sopstvenom proizvodnjom može da izmiri samo 35 odsto potrebe za brašnom.
"Svaka zemlja, koja je u zoni rizika po bezbednost, čak iako ima pšenicu ili brašno za izvoz, zadržava rezerve za sebe. Mi na Kosovu, kao veliki uvoznici tih proizvoda, moguce je da nećemo moći da uvozimo iz tih država", kaže Tahiri za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Dodaje da Kosovo ove proizvode ne mora da uvozi samo iz Srbije, već može i iz drugih zemalja, ali napominje da kosovsko rukovodstvo mora da napravi dugoročne planove za proizvodnju pšenice.
Iz Ministarstva poljoprivrede umiruju
Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Kosova stižu drugačije brojke kada je u pitanju sopstvena proizvodnja pšenice. U odgovoru za RSE iz ovog Ministarstva navode da Kosovo može da podmiri potrebe građana za pšenicom do 67 odsto.
"Površina pod pšenicom, koja bi trebala da se požanje tokom ove godine, je 66.159,52 hektara, dok je tokom 2020. godine obavljena žetva (pšenice) sa površine od 63.220,60 hektara. Prosečan prinos bio je 4.507 kilograma po hektaru", navode iz resornog Ministarstva i dodaju da je tokom 2021. proizvedeno oko 280 hiljada tona pšenice.
Kosovska zavisnost od uvoza
Imer Rusinovci, profesor na Poljoprivrednom fakultetu pri Univerzitetu u Prištini, ocenjuje da Kosovo ne bi trebalo da zavisi od uvoza strateških porizvoda, kao što je pšenica.
Dodaje da je zabrinjavajuće to što ne može da zadovolji potreba stanovništva za ovom žitaricom.
"Jedan od osnovnih prioriteta svake države je bezbednost u hrani. Kod nas je, zbog činjenice da klima ne pogoduje uzgoju pirinča, pšenica jedan od strateških proizvoda koji obezbeđuje hranu za stanovništvo. U tom kontekstu, Kosovo nikada nije zadovoljavalo potrebe (stanovništva)", kaže Rusinovci.
Napominje da bi pandemija kovid-19 i rat u Ukrajini trebali da budu jasan znak kosvskim institucijama koliko je veliki značaj uzgoja pšenice i njeno subvencionisanje.
Visok procenat neobrađenih površina
A Tahir Tahiri tvrdi da se oko 50 odsto poljoprivrednog zemljišta na Kosovu ne obrađuje, jer poljoprivrednici nisu zainteresovani da uzgajaju ovu žitaricu zbog male zarade.
"Ministarstvo poljoprivrede (Kosova) mora da napravi dugoročne planove. Da se obrati pažnja na uzgoj pšenice, kao izvor egzistencije, i da se više subvencioniše", kaže Tahiri.
Program direktnog finansiranja Ministarstva poljoprivrede u 2021. godini je predviđao da poljoprivrednici dobiju subvencije od 75 evra za jedan hektar površine pod pšenicom.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Kosova, Faton Peci, je rekao da će dati subvencije poljoprivrednicima za jesenju setvu pšenice za 2022. godinu.
Cena ove žitarice varira iz godine u godinu.
Kosovo pogođeno i mađarskim zaustavljanjem izvoza
Kosovo uvozi pšenicu i brašno i iz Mađarske, a ta zemlja je 4. marta zabranila izvoz svih žitarica, zbog rasta cena usled invazije Rusije na Ukrajinu, zbog čega su zapadne zemlje zvaničnoj Moksvi uvele sankcije.
Ministarka industrije, preduzetništva i trgovine Rozeta Hajdari je 26. februara rekla da je Kosovo povećalo državne rezreve, odnosno da je nabavilo dodatne prehrambene namirnice, gorivo i druge proizvode.
Na osnovu Zakona na snazi, državne rezerve se stvaraju kako bi se zaštitilo stanovništvo zbog opasnosti od rata, usled vanrednih situacija, ekonomskih katastrofa i slično.
Za državne rezerve na Kosovu, čija se lokacija smatra državnom tajnom, zaduženo Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine.