N1, 01.05.2019. - Ko stoji iza profila na društvenim mrežama koji su posvećeni isključivo napadima na opozicione političare i medije koji su kritički nastrojeni prema vlasti? Anonimnost na internetu još uvek im omogućava ne samo da to pitanje ostane bez odgovora, već i da se broj stranica namenjenih kampanjama lažnih vesti i govora mržnje višestruko poveća.
Fejsbuk stranica „Zemun je naš grad“ u početku se bavila deljenjem lepih fotografija i motivacionim porukama. Početkom ove godine menja ime, ali i sadržaj svojih objava, transformišući se u oglasnu tablu za napade na opozicione lidere i nezavisne medije. Poslednji u nizu targetiranih je portal KoSSev, koji je označen kao albanska propaganda, zbog čega je urednica zatražila reakciju Ministarstva unutrašnjih poslova.
„Vrlo je skandalozno i jasno pokazuju dubinu društvene krize u Srbiji. Lično sam vrlo osetljiva na svaku vrstu društvene nepravde i neistinitih vesti. Iritira me to što trošimo energiju na bavljenje lažnim vestima i borbu za bezbednost, umesto da se bavimo svakodnevnim novinarskim poslom“, kazala je urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević.
Stranica „Beograd je naš grad“ svoje objave plaća, kako bi bili prikazani velikom broju građana, bez obzira na to da li je prate ili ne. Svi sponzorisani postovi objavljeni su u poslednja dva dana, a logo stranice, kao i sadržaj, vrlo su slični onom koji je bio deljen putem stranice „Srbija naša zemlja“, koja više ne postoji.
Na njoj je nekad stajao link ka domenu srpske verzije sajta Brajtbart, koji je u žižu javnosti dospeo lažnim vestima u vreme predsedničke kampanje u Americi, a čiji je predsednik Stiv Benon nakon inauguracije Donalda Trampa postao glavni strateg Bele kuće.
Stručnjaci kažu da njihov model lažnih vesti plasiranih populistički kopira veliki broj stranica širom sveta, zbog čega je od pitanja da li je Brajtbart došao u Srbiju važnije – kome pogoduju takve objave?
„Apsolutno nije relevantno da li je to pravi Brajtbart ili nije. U stručnoj zajednici te vrste operacija se zovu ‘psihološke operacije’, odnosno kad se društvene mreže, odnosno nove tehnologije koriste za neku vrstu kreiranja javnog mnjenja koje nije puko informisanje, nego sadrži neke elemente propagande“, kaže Andrej Petrovski iz „Share“ fondacije.
Ta propaganda sprovodi se anonimno, zbog čega je vrlo teško pronaći naručioca i finansijera kampanja koje često podrazumevaju targetiranje i govor mržnje. Ovaj problem nije karakterističan samo za Srbiju, kaže Petrovski, ali podvlači da se vlade širom sveta aktivno bore protiv dezinformacija i napada na internetu, dok je u Srbiji zaštita praktično nepostojeća.
„Jedino što, praktično, možete da uradite jeste da prijavite toj platformi, koja bi onda reagovala kroz neko vreme i uklonila sadržaj koji je eksplicitno govor mržnje ili nešto što nije primereno ili nije u skladu sa politikama korišćenja te društvene mreže“, rekao je Petrovski.
Nakon velikog pritiska javnosti, Fejsbuk, Jutjub i ostale društvene mreže u poslednje vreme počele su više pažnje da obraćaju na borbu protiv lažnih vesti i targetiranja pojedinaca, međutim, magični štapić za uklanjanje ovakog sadržaja sa interneta još uvek – ne postoji.