Generalna skupština UN usvojila je danas rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Nacrt rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija podržale su 84 države, 19 je bilo protiv, a 68 suzdržanih.
Protiv su bile delegacije Antigve, Belorusije, Kine, Komora, Kube, Severne Koreje, DR Konga, Eritreje, Dominike, Esvatinija, Grenade, Mađarske, Malija, Naurua, Nikaragve, Rusije, Sao Toma i Principea, Srbije i Sirije.
Pre glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o rezoluciji o genocidu u Srebrenici uglavnom su govorili predstavnici zemalja koje će biti protiv ili ostati suzdržane prilikom glasanja.
Cilj rezolucije je da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom sećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. godine.
Nemačka predstavnica: Rezolucija nije protiv Srbije
Nacrt rezolucije najpre je predstavila ambasadorka Nemačke Antje Lendertse.
Tokom govora ona je podsetila na sudski i istorijski utvrđene činjenice genocida počinjenog u Srebrenici jula 1995. godine, prenosi Danas.
Istakla je da je Rezolucija veoma važna, naročito kada je reč o zabrani negiranja genocida.
Konstatovala je da se „šire lažni navodi“, te da rezolucija nije protiv Srbije, niti bilo kojeg člana.
„Sve žrtve jednako oplakujemo, kada kazemo sve mislim na sve etničke grupe. Ovo je veliko postignuće međunarodne zajednice“, navela je.
„Pozivam sve države članice da glasaju za nju“, kazala je, govoreći o Rezoluciji.
„Zašto ste pretili državama članicama koje nisu htele da glasaju za rezoluciju“
Posle nje obratio se predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je kazao da mu je teško da govori nakon ambasadorke Nemačke i pozvao sve da glasaju protiv rezolucije.
“Šta god učinili optužiće vas da poričete zločin, na početku želim raskrinkati lažno opravdanje rezolucije. Ja sam se poklonio svim žrtvama – i bošnjačkim i srpskim. Teško je govoriti posle Nemačke koja veruje da je nepogrešivo njeno pravo i pridikuje svima koji se ne slažu s njom”, rekao je Vučić.
On je postavio nekoliko pitanja, između ostalog, i zašto je Nemačka tajila sve oko rezolucije.
„Kome je ovo potrebno? I zašto u ovom trenutku, i zašto ti ljudi nisu počeli govoriti o genocidu koji je počinila njiihova država?“, upitao je Vučić aludirajući na Nemačku.
U Drugom Svetskom ratu Srbija je bila među retkima koji su bili protiv nacizma, kazao je.
„Zašto nisu počeli sa tom rezolucijom, zato što im je ova rezolucija bila potrebna sada i u ovom trenutku. Neću govoriti o Gazi sada“, dodao je Vučić.
Kazao je i da zna kakav će biti konačan rezultat glasanja, ali je upitao „moćnike“:
Zašto ste primenili toliki pritisak protiv jedne male zemlje kao što je Srbija, zašto ste pretili državama članicama koje nisu htele da glasaju za rezoluciju? Da li su to demokratske vrednosti?
Upozorio je da će se nakon usvajanja Rezolucije otvoriti Pandorina kutija.
„Još uvek postoji jedna mala država na Balkanu koja kaže da će glasati protiv ove rezolucije koja će na kraju otvoriti Pandorinu kutiju. Vi ćete se sa tim suočiti, kako ćete objasniti da ovaj užasan zločin, masakr, 8000 ubijenih (Bošnjaka) i 20000 ljudi u Drugom Svetkom ratu ili ubijanje desetine hiljada ljudi u Srbiji tokom Drugog svetskog rata“, kazao je.
Dodaje i da je posetio Srebrenicu gde je bio „linčovan“.
Aleksandar Vučić se tokom glasanja ogrnuo srpskom zastavom.
Šta su rekli predstavnici drugih država
Nakon Vučića obratio se predstavnik Kine.
Kazao je da je Kina svesna da je ovaj nacrt izazvao veliku kontroverzu u BiH i regionu. Cilj im je (Kini) da se sprovedu procesi pre glasanja jer rezolucija, naveo je, nije u duhu pomirenja.
„Zato Kina nema alternativu nego da glasa protiv rezolucije, navodeći da su uvek poštovali teritorijalni integritet BiH. Sa svim etničkim grupama će sarađivati“, naveo je predstavnik ove zemlje.
Posle kineskog predstavnika govorili su predstavnici Namibije i Azerbejdžana.
„Azerbejdžan održava strateško partnerstvo sa balkanskim zemljama. Verujemo da počast žrtvama iz prošlosti treba pažljivo da bude razmotrena i zahteva konsenzus“, kazao je predstavnik ove zemlje koja nije glasala za usvajanje Rezolucije.
Reč je dobio predstavnik Kube. Govorio je o žrtvama u BiH sve tri etničke zajednice. Kuba je, naveo je, za konstruktivan dijalog, ne žele etničke podele i protivi se tekstu rezolucije.
Govori predstavnik Venecuele. „Žrtve Srebrenice zaslužuju komemoraciju i Venecuela zagovara pomirenje i mir na Balkanu“.
Podsetio je na rezoluciju koja se nalazila pred Savetom bezbednosti UN te da je Venecuela tada bila uzdržana.
Posle Venecuele, govorili su predstavnici Nikaragve a zatim Egipta.
Nikaragva će, navela je njihova predstavnica, glasati protiv rezolucije.
Ona je govorila o genocidima koji su počinjeni kroz istoriju i za sve optužuje evropske zemlje.
Rezolucija reflektuje uzajamno poverenje među nacijama, promoviše pomirenje, naveo je predstavnik Egipta.
Rešenje ne treba da bude nametanje sa strane, naveo je. Tvrdi da je rezolucija izgovor da se politički negativno deluje na druge zemlje.
Protiv je delovanja i načina na koji je predložena rezolucija jer je proces pregovaranja o rezoluciji bio ubrzan.
Egipat će, ipak, kazao je uoči glasanja, podržati rezoluciju o genocidu u Srebrenici.
Posle Egipta reč je preuzeo predstavnik Ujedinjenih Arapskih Emirata. On je jasno rekao da je u Srebrenici bio genocid.
“Genocid je dokumentovan i potvrđen. Mi smo solidarni sa braćom i sestrama u Bosni, naše trupe su služile tamo, slali smo pomoć. Snažno podržavamo tekst rezolucije”, kazao je.
Predlog dokumenta, čiji je zvanični naziv, „Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995“, sačinile su Nemačka i Ruanda, a sponzorisale su je još 34 države, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore, koja je predložila dva amandmana na predlog Rezolucije.