Čaglavica, 16.11.2015.godine: Pomirenje između Srba i Albanaca na Kosovu, nije ni počelo, kaže Isak Vorgučić, direktor radio televizije KIM, u najnovijoj emisiji Srpsko-srpski dijalog, jer  još uvek, kako kaže, po ugledu na druge zemlje, nisu formirane “komisije istine”, koje bi utvrđivale šta se tačno desilo i kako se zločinci zovu, imenom i prezimenom. Vorgučić kaže da su suđenja ratnim zločincima neophodna, kako bi se građani Kosova  pomirili i nastavili da žive zajedno.

“Za sada, još uvek proces takozvane normalizacije odnosa, koja je sa vremena na vreme nenormalna, pa nakon devedeset devete imamo periode kada je nešto normalnija i kada je potpuno nenormalna, nije ni počela. Ta smena raznih perioda čudnih odnosa, koji vladaju na Kosovu, uglavnom je uslovljena političkim pritiscima sa strane, da bi se odnosi normalizovali, a ne potrebom i vapajem ljudi da kažu moramo konačno da napravimo normalne odnose, da bismo normalno živeli””, kaže Vorgučić.

S druge strane, Fatmir Šeholi, analitičar srpsko-albanskih odnosa, smatra da su razgovori u Briselu,   pokušaj normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, da svi koji su učinili ratne zločine, treba da se nađu pred licem pravde, bili Albanci ili Srbi, ali da proces pomirenja treba da otpočnu Srbi.

“Poslanici Srbi, od 2001.godine pa do danas, nisu nešto mnogo učinili da bi ubedili Albance da su za put pomirenja. Bilo je pošteno da Srbi, koji su u parlamentu i u vladi,  budu pokretači pomirenja, gledajući šta se sve dešavalo 1999.godine” kaže Šeholi.

U sporazumu o Zajednici opština sa srpskom većinom ne postoji ništa što ugrožava Albance i ne vide se neka izvršna ovlašćenja, ali kosovskoj opoziciji smeta naslov “srpska”, kaže Vorgučić i dodaje da Srbi u kosovskim institucijama moraju da preduzmu inicijativu kako bi se Zajednica opština sa srpskom većinom što pre formirala, jer je to dozvoljeno i sadašnjim zakonima Kosova.

“Ono što bih ja voleo da vidim i što bi ljudi ovde verovatno  voleli da vide, a za šta se ni Priština ni  međunarodna zajednica ne bi preterano bunile, jeste da ti Srbi, koji bi time trebalo da se bave, uzmu stvar u svoje ruke i da krenu ka tome da formiraju Zajdnicu srpskih opština. Zamislimo da je obrnuta situacija! Pa zar vi mislite da bi Albanci čekali da to neko drugi uradi za njih!?”, rekao je  Vorgučić.

Fatmir Šeholi, bivši novinar kaže  da bi jednostranim potezom Srbi izazvali probleme, jer su tri strane potpisale Briselski sporazum, Beograd, Priština i Evropska unije i potrebna je saglasnost sve tri strane da bi se nešto sprovodilo.

“Znate, ako želimo da pravimo problem, onda ćemo tako da odlučimo, ali bi to sigurno  proizvelo konflikt, odnosno problem, a uostalom, to je i protivustasvno. Za suspenziju sporazuma su znali i Beograd i Brisel i Priština, a sada pokušavaju da bace pepeo narodu u oči.  Inače, opozicija protestuje, jer principi o formiranju Zajednice srpskih opština, koji su usvojeni 2009. godine nisu isti kao što su principi u sporazumu, potpisanom avgusta 2015.godine” , kaže Šeholi.

Zajednica opština sa srpskom većinom nije baš nasušna potreba Srba, ali jeste potrebna kao mehanizam, kojim bi Srbi ostvarili zajednička nacionalna prava, kaže  Vorgučić, dok Šeholi smatra da je Zajednica potrebna, ali da se po ovakvom sporazumu zasniva na etničkom principu, što se kosi sa Ustavom Kosova. 

Šeholi takođe tvrdi da suspenzija sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom nema veze sa neuspelim pokušajem Kosova da postane član Uneska i da to nije poraz kosovske spoljne politike, već da nije bila najbolja procena trenutka za takav zahtev. 

“Kosovo će opet 2017.godine da konkuriše za prijem u Unesko i ja mislim da će tada i Srbija dati svoj doprines u tome”, kaže Šeholi. 

Direktor Radio televizije KIM smatra da se na Kosovu sprovode projekti Uneska, iako ono nije član te organizacije i da će se i dalje sprovoditi. Najveći problem, kaže Vorgučić, jeste taj što Priština do sada nije srpskoj kulturnoj baštini prilazila zaštitnički, nego rušilački i to što se Srbi  plaše svojatanja svoje crkve od strane Albanaca. Ogroman je strah i od toga da će to “blago“  da bude upropašteno, kao što smo imali primere 1999. i 2004.godine.  

Da je  srpska kulturna baština, najveće bogatstvo koje Kosovo ima i da je neophodan  zajednički rad na njenoj zaštiti i očuvanju, složili su se gosti emisije Srpsko-srpski dijalog:

“Niko ne osporava da je to imovina Srpske pravoslavne crkve. Hvala bogu da je to na Kosovu i da je to naše, zajedničko”, kaže Šeholi.

Međutim po rečima Vorgučića na Kosovu je neophodna promena obrazovanja I dok se to ne desi,  kosovsko društvo neće krenuti napred, a takođe neće biti ni poverenja Srba u kosovske institucije:

“Poštujte da je to srpsko nasleđe, budite srećni što je to na Kosovu, ali posebnu pažnju je potrebno obratiti na obrazovanje. Albanska deca moraju da uče u školama da su te crkve i manastire pravili Srbi i da Srbi ne mogu da budu okupatori sopstvenih crkava.  Svako drugačije tumačenje, nije samo usmereno protiv crkve, manstira i monaha, nego i protiv Srba, koji žive na Kosovu”, poručuje Vorgučić.

Emisija Srpsko-srpski dijalog realizuje se već tri godine u produkciji Medija centra u Čaglavici, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo. 

 

Zajednica opština sa srpskom večinom nije baš nasušna potreba Srba, ali jeste potrebna kao mehanizam, kojim bi Srbi ostvarili zajednička nacionalna prava, misli Vorgučić, dok Šeholi smatra da se ona po ovakvom sporazumu zasniva na etničkom principu, što se kosi sa ustavom Kosova. 

 

 Mi smo ljudi koji žive u zemljama seljaka na brdovitom Balkanu i ako neko nekoga zgazi i ponizi, ako mu ne da neka prava, onda je ispao veći frajer i mangup. To tako ne funkcioniše u svetu, ali izgleda da svet toleriše da to tako funkcioniše kod nas.