RTV KIM, 12.01.2022. - U kući od 56 kvadrata, među hladim i vlažnim zidovima u Donjoj Gušterici živi petočlana porodica Stojanović. U Batusu, samohrana majka Sanja Simijonović od socijale i minimalne očeve kosovske penzije prehranjuje svoju porodicu.
Petočlanoj porodici Stojanović iz Donje Gušterice je kuću pre 12 godina izgradila Opština Lipljan. Iako izgleda novo, objekat je zbog nedostatka izolacije i loše gradnje iznutra poprilično propao, pa su uslovi u kojima žive Stojanovići veoma loši. Kažu da im sve nedostaje, osim vlage na zidovima koje ima u izobilju.
„Hvala opštini što mi je napravila ovu kuću, ali zidovi se ne jedu. Pisao sam zahteve za građevinski materijal, ali ga nikad nisam dobio. Kada sam konkurisao za pomoć u Opštini Lipljan, dobio sam samo džak brašna i paket hrane. Nikad nisam dobio odgovor zašto je moj zahtev odbijen. Ja sam tražio građevinski materijal da bih rešio problem sa vlagom u sobi gde mi deca spavaju. Vlagu u kući imamo već deset godina“, kazao je Zdravko.
Njegova supruga Ivana (34) i troje maloletne dece imaju samo jednu želju – život u kući u kojoj je toplo i suvo, a vazduh čist.
„Nadam se da neko može da nam pomogne da saniramo vlagu, da dobijemo neki posao, jer ovako više ne možemo da izdržimo. Čekaćemo do marta meseca i htela bi da se obratim svima koji žele da nam pomognu, jer ćemo u suprotnom prodati imanje i otići odavde“, kazala je kroz suze Ivana Stojanović.
Jedini stalni izvor prihoda je 15 hiljada dinara socijalne pomoć, a Zdravko (38) uz to ponešto prihoduje radeći povremeno na građevini u Beogradu. Kaže da mu nije lako da putuje u prestonicu i bude odvojen od porodice, te da većinu novca koji zaradi potroši na stanovanje i hranu. Ono što donese svojima u Gušterici ne bude dovoljno. Supruga i on na centralnom Kosovu do sada nisu uspeli da pronađu posao.
“Konkurisali smo za posao. Tražio sam posao, radio bih i u komunalnom za 250 evra koje meni mnogo znače. Što bih ja ostavljao porodicu, da idem za Beograd po 20 dana. Kada se deca razbole, ja nisam tu i ne mogu da dođem kad hoću. Mnogo je teško biti odvojen od porodice, već dve godine radim tamo. Pre toga sam radio ovde po privatnim firmama, na benzinskoj pumpi za platu od 150 do 180 evra”, rekao je Zdravko.
I deca imaju svoje želje. Skromne su, ali veoma važne.
„Najviše mi nedostaje to da imam lepu sobu i nemam vlagu“, kazala je četrnaestogodišnja Aleksandra.
Porodica Stojanović se nada da će napokon neko čuti za njihove probleme i reagovati.
“Zamolio bih vlasti opštine Gračanica i Kancelariju za Kosovo i Metohiju da mi pomognu da rešim problem sa vlagom, da bi deca spavala u čistom vazduhu. Zamolio bih nadležne organe da zaposle ili suprugu ili mene“, poručio je Zdravko.
Simijonovići iz Batusa: Čekanje na posao i bolje dane
Nekoliko kilometara dalje u staroj i trošnoj kući u selu Batuse živi Sanja Simijonović (38) sa svojim sinovima i starim ocem. Pored ove, Sanja ima još jednu kuću koja je izgrađena sredstvima Ministarstva za zajednice i povratak. Od završetka radova prošle su dve godine, ali je kuća i dalje prazna. S obzirom da je nezaposlena i da porodicu izdržava od socijalne pomoći i očeve starosne penzije, Sanja nema sredstava da kupi nameštaj.
“Tražim posao, ali posla nema. Nadam se da će nešto biti da bi opstali ovde. Živimo od očevih primanja i socijale, ali i to neće doveka. Deca su porasla. Dobijali smo pomoć, Ministarstvo za povratak i zajednice nam je izgradilo kuću. Ona je završena, ali čekamo nameštaj koji su obećali”, kazala je ona.
Sanja ima dva sina, devetnaestogodišnjeg Milana koji je osnovao svoju porodicu i očekuje dete, i osmanaestogodišnjeg Marka koji je zaposlen u marketu u Gračanici. Stariji sin je otišao da stanuje privatno, pošto u kući u Batusu nema dovoljno mesta za sve.
“Stariji sin traži posao, ne želimo nigde da odemo. On će se sa ženom preseliti u novu kuću. Bilo je teško dok sam porasla decu i dok nismo primali socijalnu pomoć, ali život te tera da se boriš za decu”, rekla je Sanja.
Ona napominje da nakon plaćanja osnovnih dažbina i kupovine lekova za oca, jedva ostane novca da se pregura mesec.
“Teško je dosta, plaćamo struju, dažbine. Kada pogledaš, jedva ostane i za hranu. Pomaže mi jedna žena iz Novog Sada, čula je za našu priču i svakog meseca nam šalje 10.800 dinara”, otkriva ona.
Nažalost, životne priče Stojanovića i Simijonovića nisu usamljene. Prema zvaničnim podacima Vlade Kosova, više od 100.000 ljudi na Kosovu živi od socijalne pomoći, a broj korisnika je znatno povećan zbog pandemije koronavirusa.