Ðurić:Plan primene samo iz onoga oko čega se složimo
19/05/2013 17:51|Autor: office@newpressproduction.com|Pregleda: 658 |
|

 

Šef beogradskog tima za primenu briselskog sporazuma i savetnik predsednika Srbije Marko Ðurić kaže da predlog plana o primeni briselskog sporazuma može da proizađe samo iz onoga oko čega se slažu dve strane, a da od predstavnika EU očekuje da u svojim nacrtima ne daju prednost jednom načinu tumačenja sporazuma. 
 
Na pitanje da li je došlo do nekih izmena u predlogu sporazumma o implementaciji koji je stigao iz kabineta šefice EU dilomatije Ketrin Ešton na koji je Beograd imao velike primednbe, Ðurić je u intervjuu današnjoj "Politici" rekao da su "primljena k znanju razmišljanja svih strana uključcenih u proces".
 
"Pred našim timom stoji veoma težak zadatak. Nemamo pravo na grešku", konstatovao je Ðurić.
 
On kaže da od predstojeće posete nemačkog šefa diplomatije Gvida Vestervelea Beogradu očekuje da "srpskoj i nemačkoj javnosti bude poslat signal da je produbljivanje razumevanja izbor obe strane".
 
On je napomenuo da je proteklih meseci postojala kontinuirana komunikacija srpskih parlamentaraca i najviših vladinih zvaničnika sa članovima Bundestaga, ocenivši da je kod dela nemačkih poslanika vidljiva želja da se Srbiji i regionu otvore vrata Evrope, ali da kod pojedinih i dalje preovladava negativan odnos prema toj ideji.
Ističući da je borba za opstanak Srbije na Kosovu moguća i održiva samo kao zajednička sa našim narodom koji živi u pokrajini, on je napomenuo da će Srbi sa Kosmeta i ubuduće, kao i do sada, imati svoje mesto u našoj delegaciji.
 
"Bez obzira na pojedine partikularne i stranačke interese koji su prisutni, uveren sam da će preovladati svest o zajedničkom interesu", dodao je Ðurić.
 
On je napomenuo da je naša delegacija već suočena sa pritiskom na rešavanju i drugih pitanja kakva su telekomunikacije i energetika, ali i dodao da članovi srpskog tima ne smeju biti podložni pritiscima kada je reč o osetljivim temama. 
 
Ðurić je dodao da Srbija zahteva i očekuje otpočinjanje dijaloga o pitanjima imovine, crkvene i kulturne baštine, povratka 230.000 prognanih i stvaranja preduslova za učešće u centralnim pokrajinskim institucijama u Prištini u najskorije vreme.
 

Komentari posetilaca