RTV KIM, 08.04.2022. - Sporazum o saradnji između Kulturno-informativnog centra Srba u Republici Makedoniji „Spona“ iz Skoplja i Doma kulture „Gračanica“ potpisan je sinoć u gračaničkoj čitaonici „Darinka Jevrić“. Ujedno je i detaljnije predstavljen rad ovog udruženja.
„Spona“ je udruženje građana osnovano radi ostvarivanja i usaglašavanja interesa pripadnika srpske etničke zajednice koji deluju na teritoriji Republike Severne Makedonije u cilju očuvanja njenih kulturnih, istorijskih i duhovnih vrednosti.
„Spona“ postoji 17 godina, od kojih se već deceniju bavi humanitarnim radom. Oblasti delovanja ovog udruženja su: izdavačka delatnost – periodika na srpskom jeziku, pozorišna produkcija na srpskom jeziku, organizacija gostovanja umetnika, glumaca, pisaca i naučnih radnika iz Srbije u Skoplju i širom Severne Makedonije, saradnja sa maticom, inicijative za očuvanje srpske kulturne baštine, proslava srpskih praznika, časovi srpskog jezika i dečije poezije. Poseban segment delovanja je humanitarni rad u srpskim sredinama na Кosovu i Metohiji.
„U tom humanitarnom prožimanju smo se i nalazili, zato što su naše prve aktivnosti bile vezane za Kosovo i Metohiju. Najpre, tih prvih godina, u Kosovskom Pomoravlju. U poslednje vreme naša destinacija i misija su Lipljan i okolina. Ovo veče prati jedan dokumentarni film koji smo snimili povodom 15 godina ’Spone’. Zaista je teško i simbolički objasniti delatnost i snagu našeg okupljanja, delovanja u sredini gde zapravo imamo takozvanu ’slobodu kretanja’“, naveo je član „Spone“ Milutin Stančić.
On je dodao da na teritoriji Makedonije 175 đaka pohađa redovnu nastavu iz srpskog jezika u tri osnovne škole u seoskim sredinama.
„Od pre dve godine kao izborni predmet 144 đaka pohađaju jezik i kulturu Srba na čitavoj teritoriji Makedonije. Zato nas negde prostor Kosova i Metohije hrani, podstiče i motiviše“, rekao je on.
„Spona“ od 2005. godine ima svoj internet portal i časopis „Slovo“.
„U okviru centra imamo časove srpskog jezika, biblioteku, književne radionice, prostor u samom centru Skoplja. Uprkos nedaćama tokom prethodnih godina, nismo prestali da radimo. Ono što posebno krasi ’Sponu’ u poslednjih nekoliko godina je to da smo aktivirali i pokrenuli jednu nezavisnu pozorišnu scenu. Aktivirali smo dve predstave na srpskom jeziku“, zaključio je Stančić.
Član „Spone“ Miloš Stojković je u Gračanici već peti put. Istakao je da se stalno oseća kao da je prvi put došao.
„Ne bih se mnogo nadovezao na nedaće koje nas prate, već na uspehe koje radom i rezultatima postižemo čistim entuzijazmom. Mi smo objavili knjigu rezimea, trojezičnu na srpskom, makedonskom i engleskom jeziku, a koja je vezana za sedam vekova od smrti Kralja Milutina. Ono što ’Spona’ želi da nadomesti, nema srpskih institucija u Makedoniji, srpske crkve, ni kulturnog centra u smislu institucije“, kazao je on.
Stojković je naveo da je srpska kultura u Makedoniji dovedena u pitanje.
„Ona se svojata, kao što se ovde pokušava sa nekom kosovskom kulturom, zadužbinama, fatamorganama. To je tamo ostvareno kroz formu MPC-a gde se srpkse svetinje preimenuju, zadužbinari ne imenuju, a svetitelji kreče. To je neka vrsta kulturnog uništenja koje je ovde samo fizičko, a kod nas je i fizičko, duhovno i intelektualno“, dodao je on.
O radu „Spone“ govorila je i Bratislava Tanasković.
„Najteže je govoriti o sebi, afirmisati i promovisati svoj rad bratskom narodu. Nije lako biti ’Spona’, svako vuče na svoju stranu. Sve u Makedoniji se politizuje, ali, na sreću, ’Spona’ se inspiriše potrebama naroda. To su afirmacija jezika i afirmacija srpske kulture“, rekla je ona.
Tanaskovićeva je istakla je da „Spona“ ima za cilj da dospe do naroda, pojedinaca, da poveže generacije, ljude iz ruralne i urbane sredine, da bude veza sa maticom Srbijom i svim Srbima iz regiona.
„Afirmacija jezika nije laka stvar, jezik nas održava. Puno kulturnih manifestacija je bilo i biće. ’Spona’ se na sve moguće načine trudi koristeći lične kontakte, ljude dobre volje, volontere koji su željni da pomognu našoj misiji i viziji. ’Spona’ koristi svoje kapacitete da poveže sve kulture u Makedoniji. Nismo politički obojeni, imamo cilj koji zastupamo, a to je kulturna i jezička afirmacija. Tražimo načine i mogućnosti da zadržimo specifičnost, tretirajući sve one tekuće probleme ljudi koje identifikujemo na terenu“, dodala je ona, naglašavajući da ’Sponu’ čini puno ljudi, investicija, kapaciteta i zalaganja.
„Časopis nije samo klasični mesečni magazin, već i edicija za najmlađe. Kako da ohrabrimo i osnažimo naše najmlađe, stvorimo im identitet, svesnost ko su i da se ne stide da kažu odakle su“, zaključila je Tanaskovićeva.
„Spona“ sarađuje sa Kulturno-informativnim centrom Banja Luka, maticom Srbijom i dijasporom.
Sporazum o saradnji između Doma kulture „Gračanica“ i Srpskog kulturno-informacionog centra „Spona“ potpisali su predsednica Nataša Stančić i direktor Doma kulture Živojin Rakočević.
„Lakši protok onoga što se zove kultura, to je esencija našeg opstanka. Iz svega što smo čuli od prethodnih govornika shvatamo jednu vrlo bitnu stvar, da ste vi kulturno utemeljeni, da je vaš kulturni identitet potpuno i kristalno jasan, da je zasnovan, kako na savremenom stvaralaštvu, tako i na onome što baštinimo od srednjeg veka“, kazao je Rakočević.
On je istakao da „Spona“ srpskoj zemlji daje drugo lice, dobro lice Makedonije i velike darove.
„Shvatamo na koji ste način i kako utemeljeni, da je naš kulturni identitet potpuno čist, jasan i nenatrunjen ni ideologijom, ni politikom, ni jugoslovenstvom, ni bilo čim. Hvala vam na toj čistoti i hvala vam na pomoći koju sve ove godine pružate. Mi shvatamo da su nekad male razlike opasnije nego velike razlike, da se u malim razlikama utopimo. Hvala Bogu, vi se nikada necete utopiti u nešto drugo i te male razlike vas neće progutati. Hvala vam na svemu, nastavljamo svoju saradnju i svoj rad u svim pravcima, od pozorišta, književnosti, slikarstva, dobro ste došli svojoj kući i mi našoj kući u Skoplju“, zaključio je Rakočević.
Podsetimo, članovi Kulturno-informativnog centra „Spona“ su po sedmi put obradovali više od 70 učenika OŠ „Braća Aksić“ u Lipljanu 14. januara ove godine povodom praznika Svetog Vasilija Velikog i Obrezanja Isusa Hrista akcijom „Podeli radost, jer sreća je veća kada se deli“.