Medija centar, Jul , 2019. - Jedan od glavnih ekoloških problema na teritoriji Opštine Gračanica je zagađena reka Gračanka u koju se uliva kanalizacija, ne samo iz pojedinih sela ove opštine, već i mesta koji se graniče sa Opštinom Gračanica. Ovaj problem je najizraženiji u Lapljem selu i Preocu. Plastične flaše, limenke, kese, razno smeće i rastinje je nešto što može da se vidi u reci Gračanki. Međutim ima nešto što objektiv kamere ne može da prenese, a to je nesnosan karakterističan smrad koji se širi čitavim Lapljem selom i Preocem. U ovim selima je najteža situacija po ovom pitanju, jer je konfiguracija terena takva da korito reke nema pad, već se voda uglavnom zadržava. Ovaj problem kako kažu meštani postoji još od 2012. godine, ali je poslednjih godinu dana dostigao vrhunac. Najteže je onima koji žive ili rade pored same reke.
,,Ako vi ne možete da otvorite prozor da provetrite sobu, ako ne možete da izađete vani da uživate u ovom zelenilu ovako lepoj priorodi očekujući da će tu biti čist vazduh i kad ne možete da spavate od tog smrada onda kako možemo da živimo. Ja bih samo postavila pitanje da li bi ovako dugo trajao problem da neko od nadležnih iz ministarstava, ili predsednik Vlade, da ne kažem iz određenih ambasada živi ovde?’’, kaže Gordana Đorić iz Lapljeg sela koja živi pored same reke.
,,U ranim jutarnjim časovima negde oko 6-7 sati ujutru ljudi koji prolaze tu to je takav mrad, to je nesnosno'', kaže Nebojša Lekić iz Preoca.
,,Smrad se oseća uveče od 8 do 10 i ujutru od 4 do 6 popodne najviše. Uglavnom i preko dana se oseća. Pogotovo za nas koji smo privrednici tu u blizini...pekare, restorani i to utiče sigurno na naš rad i uopšte poslovanje’’, rekao je Ismet Aguši vlasnik pekare u Lapljem selu.
U ovoj reci je ranije bilo i života, koji je kako kažu meštani, potpuno nestao poslednjih godina.
,,Već više od godinu dana ne možete da vidite ni jedno živo biće, a ranije je tu bilo dosta i riba i žaba, i čak su patke tu boravile pa je bilo pravo zadovoljstvo kad sednemo ovde i posmatramo čak smo ih i hranili. Ali sad ih nema, ko će da opstane tu, pitamo se samo koliko ćemo i mi uspeti da opstanemo ovde’’, kaže Gordana Đorić.
,,Tu je bilo riba, malo manje, ali ih je bilo. Žaba, zamislite mi živimo na selu i zaželeli smo se kreketa žaba. Mi to ne čujemo i ne vidimo pobogu, tu ne može da opstane ništa definitivno. I mislim da je ovo gore nego u Černobilju’’, navodi Nebojša Lekić iz Preoca.
,,Više ne postoji ni žaba, ni riba, ni jedna druga životinja, samo ove šavare i to. Znači faktički to je za ljude isto tako zlo. Otrovi sigurno’’ smatra Ismet Aguši vlasnik pekare u Lapljem selu.
Komunalni inspektori Opštine Gračanica nekoliko puta su zajedno sa inspektorima Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja izlazili na teren kako bi utvrdili uzrok problema.
,,Mi znamo da problem ne potiče iz samog mesta Gačanica ne potiče iz Opštine Gračanica. Izlazili smo nekoliko puta na teren, do problema dolazi izlivanjem kanalizacije iz mesta Ajvalija, što je Opština Priština. Tu je donekle uređena kanalizacija do nekog određenog dela, od negde se to izliva i samim padom terena izliva se u reku Gračanku”, kaže direktor inspekcijske službe u Opštini Gračanica Miloš Aritonovic
,,Ono što je naša dužnost jeste da na poziv bilo koga, da li policije, tužilaštva ili suda izađemo na teren sa njima, zajedno sa inspekcijom iz našeg ministarstva obiđemo sve moguće privredne radnje i posrednike na teritoriji opštine Priština i Gračanica koji se nalaze i imaju bilo kakve odlive ili izlive u reku ili kanalizaciju. Na osnovu onoga što je do sada urađeno nije prepoznat niko ko krši zakon ili ispušta nekakve hemikalije, što u narodu kruže priče da možda postoji“, kaže zamenica ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Kosova Milena Zdravković.
Rađena je i analiza vode i rezultati su pokazali da je u pitanju isključivo kanalizaciona voda.
,,Na osnovu analiza koje je Ministarstvo zajedno sa Zavodom za zdravlje u Prištini uradilo ispostavilo se da postoje neki tragovi teških maetala, ali to je posledica crpljenja jama rudničkih iz jalovine koje se ulivaju direktno u reku Gračanku. Takođe se nalaze i otpadne vode, zapravo vode koje dolaze iz kanalizacije i mešaju se zajedno sa atmosferskom vodom'', navodi Zdravkovićeva.
Pored nesnosnog smrada koji se širi iz reke građane brine i to što voda u reci s vremena na vreme menja boju.
,,Reka menja boju. Nekad je tamno plava, nekad je bela, nekad ima neke pene, ali smrad je uvek tu što je najgore’’, kaže Gordana Đorić.
Međutim iz Ministarstva životne sredine imaju objašnjenje i za tu pojavu.
,,Voda menja boju, po onome što smo mi iz inspekcijske, dakle što je ministarstvo uradilo je razlog tome što realno svako domaćinstvo koristi veliki broj deterdženata i onda kada vi u jednom trenutku imate, počevši od toga da imamo divlju gradnju nenormalnu veliki broj ilegalnih objekata, pa onda svi priključeni na istu mrežu, pa po prirodi stvari najlakše je ispustiti da pada niz brdo. I onda imamo situaciju da se cela Ajvalija ispušta u reku Gračanku. Svi su oni priključeni na tu jednu jedinu mrežu, a to je da se priključe u Gračanku koja igrom slučaja započinje taj deo toka u Lapljem selu. Zato se boje zbog tih deterdženata i razno raznih supstanci koje koriste domaćinstva često menja“, tvrdi Milena Zdravković.
Zamenica ministra zaštite životne sredine kaže da rešenje za ovaj problem postoji. Prema njenim rečima dva su načina.
„Jedno od rešenja koje ja verujem da je u ovom trenutku nerealno uraditi, a to je impijant koji još uvek Priština kao grad nema za prečišćavanje vode i kolektori, a drugo rešenje jeste izgradnja kanalizacione mreže kojom će se odvojiti kanalizaciona ta fekalna voda iz rečnog korita, odnosno od atmosferskih voda“, poručuje Zdravkovićeva.
Meštani Lapljeg Sela i Preoca upozoravaju da će, ukoliko se problem uskoro ne reši blokirati put i protestovati ispred opštine kako bi se ozbiljnije pristupilo problem, za koji kažu da može dovesti do ekološke katastrofe. Gračanka je reka na Kosovu koja izvire ispod same brane Gračanačkog jezera i teče pored jalovišta Rudnika Kišnica. Protiče pored manastira Gračanica, kroz naselje Gračanica, Laplje selo, Preoce, Gornje Dobrevo i uliva se u Sitnicu.
Reportažu o reci Gračanki realizovao je Medija centar u Čaglavici u okviru projekta „Čistoća je zdravlje'' uz podršku EU, Balkan Green Fondacije (BGF) i Instituta za razvoj politika ( INDEP).