Medija centar, 10.10.2019. - Pored dvadesetak divljih deponija najveći ekološki problem u Opštini Zubin Potok, na severu Kosova je zagađenost jezera Gazivode od raznog otpada koji dolazi čak iz Crne Gore.
„Generator tog zagađivača jeste plivajući otpad koji donosi Ibar u prekograničnom slivu i to najvećim delom iz Rožaja sa deponije Mostina, koja se nalazi na obali reke Ibar koji posle male kiše donese strujom vode i bukvalno se taloži u opštini Zubin Potok, ovde na brani Gazivode. Mi imamo preko petnaest hiljada evra troškova godišnje koje i pored volonterskog rada ne možemo da rešimo takav problem, zato što je to velika količina otpada“, kaže ekspert za ekologiju Ljubiša Mijačić.
„Najveći deo tog čvrstog plutajućeg otpada dolazi sa deponije u Rožaju. Sa druge strane nema većih zagađivača. Voda jezera gazivode je izuzetnog kvaliteta što se dokazalo i poslednjim ispitivanjima, kad je krenuo regionalni vodovod gde se sva ta voda koristi za piće“, rekao je Srđan Vučinić načelnik odeljenja za privredu i finansije u opštini Zubin Potok.
Veštačko jezero Gazivode je igrađeno 1977. godine pregrađivanjem reke Ibar u njenom gornjem toku. Dužine je 24 kilometara, visina brane je 107 metara. Na osnovu vladinih dokumenata, od hidrosistema Ibar-Lepenac na jezeru Gazivode, pijaćom vodom se snabdeva sever Kosova, ali i Priština sa okolinom.
Brojni građani posebno vikendom uživaju u lepoti ovog jezera, koje ima ogroman potencijal za turizam. Međutim iako Opština Zubin Potok pokušava da napravi brend od ovog mesta, ono što otežava i kvari sliku je upravo otpad koji pluta jezerom.
„Kako možete da brendirate aktivnosti, da brendirate možda i pojačanu tražnju za turističkim proizvodima, za parcelama na kojima bi napravili svoju vikendicu ili tako nešto, kada u svojoj neposrednoj blizini gledate sav taj plivajući otpad i ko zna još šta što nije plivajuće nego se rastvara u toj vodi“ Kaže Mijačić.
Korito jezera Gazivode u nekoliko navrata čistili su opština, volonteri nevladinih organizacija ali i sami meštani.
“Mi vršimo svake godine odvoženje tog smeća, čišćenje čvrstog otpada kroz akcione planove, kroz razne druge programe i u principu redovno održavamo”, rekao je Srđan Vučinić.
“U toku jednog meseca radimo više volonterskih akcija, čišćenje korita reke Ibar, jezera Gazivode, takođe i ulica Zubinog Potoka. Imali smo čak i jedan projekat sa Nevladinom organizacijom ACDC baš u kampu Rezala. Imali smo podizanje svesti omladine o zaštiti životne sredine, to je trajalo tri dana. Zatim smo imali volontersku akciju čišćenja obale jezera gazivode kao i planinskih staza mokre gore”, rekao je Dalibor Galjak iz NVO Lokalni savet omladinskog delovanja Zubin Potok.
“Kampanje čišćenja su redovne, godišnje. Čak i volonterske akcije, građani samoinicijativno, ribolovci na svojim čamcima usput ne ignorišu flašu koja pluta nego je ubace u svoj čamac i onda je posle iznesu i stave u kesu. Stvari se pomeraju na bolje zbog same te lične odgovornosti ljudi koji vole ovu prirodu, ali nažalost bez nekog jakog institucionalnog rešenja u drugim opštinama, ne kod nas, taj problem neće moći da se reši”, smatra Ljubiša Mijačić.
Pored smeća u jezeru Gazivode, životnu sredinu u Opštini Zubin Potok ugrožava i 20 divljih deponija.
„Mislim da su najveći zagađivači u opštini sami građani, a tu nastupamo mi kao organizacija gde hoćemo da podignemo svest građana o samoj zaštiti životne sredine i samom značaju prirodnih bogatstva, a generalno mislim da ih opština Zubin Potok ima previše i da smo jedna od retkih opština koja ima ovakve prirodne potencijale“, kaže rekao je Dalibor Galjak.
„Deponije stvaraju zajednice, ljudi, pojedinci. Naša opština ima popriličan broj divljih deponija“, kaže meštanin Zubinog Poroka Ilija Trifunović.
U ovoj opštini postoji i legalna deponija.
„Odvozi se do lokalne deponije, odvozi se bukvalno svakodnevno. Ekipe komunalnog preduzeća svakodnevno izvozi smeće sa svih lokacija gde postoje kontejneri koji su namenjeni za izvoženje smeća“, rekao je Srđan Vučinić načelnik odeljenja za privredu i finansije u opštini Zubin Potok.
Kaznena politika za nesavesne građane koji smeće odlažu na mestima gde to nije dozvoljeno u ovoj opštini još uvek se ne sprovodi.
„Nažalost još uvek nismo odradili taj program, program je u izradnji, tako da očekujem da se u bliskoj budućnosti odradi i to“, kaže Srđan Vučinić.
Naši sagovornici smatraju da je prvi korak ka rešavanju problema divljih deponija podizanje svesti građana, a jezera saradnjom sa drugim opštinama koje takođe snose odgovornost za ovaj problem.
„To bi jedino moglo da se reši kroz nekakav program prekogranične saradnje. EU nije imala sluha do sada da podrži neku takvu inicijativu. Čak i Zubin Potok i kada je bio kvalifikovan takve inicijative nisu bile interesantne jer su neki drugi politički ciljevi bili prioritet. Naravno ukoliko bi bilo nekog takvog programa opština Rožaje bi utrošila nekih 95 odstvo srdstava jer su problemi u toj opštini“, kaže Ljubiša Mijačić.
„Mislim da je rešenje samo podizanje svesti omladine o zaštiti životne sredine i naravno da mi kao organizacija uključimo volontere naše kako bi očistili kritične tačke u opštini i samo jezero“, smatra Dalibor Galjak.
„Verujem da kroz lokalnu samoupravu i neke druge organizacije možda možemo da probamo da dobijemo neke selektivne kontejnere, pa onda da tu neki selektivni otpadni materijal recikliramo pa čak i neki profit zaradimo“, rekao je Ilija Trifunović.
Iz ministarstva životne sredine i prostorng planiranja Kosova kažu da opštine treba da reše problem divljih deponija i životne sredine.
„Nije to problem ministarstva, to je opštinski problem jer u opštini ministarstvo nema puno posla. Oni sami treba da sređuju njihovu teritoriju što se tiče aspekta životne sredine i zdravlja. To su odvojene nadležnosti. Tako da ministasrtvo ne može tu puno, treba sve opština da sredi to“, rekao je Enver Tahiri iz ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.
Opština Zubin Potok imala je proteklih godina zajedničke akcije sa centralnim vlastima Kosova, prvenstveno sa ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
„Činjenica je da smo nekoliko puta radili zajedničke akcije na čišćenju, imali smo i akcije na pošumljavanju Mokre Gore i slično“, rekao je Srđan Vučinić načelnik odeljenja za privredu i finansije u opštini Zubin Potok.
Opština Zubin Potok zauzima površinu od oko 333 km2 i ima ukupno 63 sela. Prema dostupnim informacijama, ukupna populacija se procenjuje na 15.200 stanovnika.
Reportažu o zagađenom jezeru Gazivode u opštini Zubin Potok realizovao je Medija centar u Čaglavici u okviru projekta „Čistoća je zdravlje'' uz podršku EU, Balkan Green Fondacije (BGF) i Instituta za razvoj politika ( INDEP).