Medija centar, 11.08.2023. - Vlada Kosova ne pruža dovoljnu pažnju nevećenskim zajednicama, niti aktivno radi na rešavanju brojnih problema Srba, Bošnjaka, Roma i ostalih zajednica zaključeno je na debati „Odnos Vlade Kosova i kosovskih institucija prema nevećinskim zajednicama“, koja je održana u Medija centru u Čaglavici.
Na debati je najviše reči bilo o poslednjem konkursu za projekte za nevećinske zajednice nevladine organizacije i medije, koji je realizovala Kancelarija za pitanja zajednica premijera Kosova. Iako je ovaj poziv za projekte bio namenjen organizacijama i medijima iz nevećinskih zajednica preko 95 odsto dobitnika sredstava su organizacije i mediji iz albanske zajednice.
“Konkretno zadnja raspodela, evo tu je i gospođa koja je bila baš u toj Kancelariji, savetnica premijera, treba nam objasniti zbog čega i na koji način nisu podeljena sredstva medijima za koja su namenjena ta sredstva. Konkretno bošnačka zajednica je trebala da dobije 16.000 evra, međutim mi koji radimo 23 godine uopšte ne znamo i ne prepoznajemo medije koji rade na bosanskom jeziku, a dobili su grantove“, rekao je Ramče Kasi, direktor Radio Omega iz Prizrena.
“Mislim da generalno ne samo srpska nego sve nevećince zajednice su pogođene ovim konkursom. Posebno ako se ova praksa ne adresira adekvatno i ovo postane i bude presedan za dalje delovanje i te kako će sve ove zajednice biti uskraćene za podršku koja ih sleduje preko Kancelarije za pitanja zajednica. Mislim da je dovoljno velika činjenica da nije bilo direktora na ovoj poziciji preko dve godine, ali isto tako što se vremenom i iznos novca koji je namenjen za ove zajednice smanjio i to drastično. Tako da, ne samo ovaj konkurs, nego mnogo više pitanja u vezi sa ovom Kancelarijom je problematično“, navela je Jovana Radosavljević, izvršna direktorka Nove društvene inicijative.
Upravo zbog rezultata ovog javnog poziva savetnica premijera Kosova za pitanja zajednica Elizabet Goving podnela je ostavku u Kancelariji za zajednice premijera, ali je i dalje ostala da obavlja dužnost savetnice kosovskog premijera. On je nedavno navela da je ostavku podnela iz razloga što od 42 organizacije i medija koji su izabrano za finansiranje samo tri ispunjavaju kriterijume javnog poziva.
“Ja nisam imala nikakvu mogućnost da znam ko se prijavio, da budem u sali gde se ocenjuju prijave. Ja sam saznala ko je dobio tek kada je objavljeno na internet stranici i tada sam shvatila da su rezultati ispali kakvi su ispali. Mislim da sa direktorom koji nije politički ovaj problem može biti rešen. Sada imamo zakonsku osnovnu da otvorimo konkurs za direktora Kancelarije za zajednice i nadam se da će uz pomoć Britanske amabasade koja se bavi nadleganjem procesa regrutacije novih direktora biti u prilici da imamo direktora iz zajednice, koji će biti lice koje poznaje potrebe zajednica i zna kako izgleda određeni projekat koji će stvarno uticati na život zajednica i da do kraja godine ova Kancelarija bude bolja“, rekla je savetnica premijera Kosova za zajednice Elizabet Goving.
U vezi sa javnim pozivom Kancelarije za zajednice za nevladine organizacije i medije brojne žalbe dobio je i kosovski Ombudsman. Međutim pokretanje postupka u vezi sa raspodelom sredstava za nevladine organizacije i medije od strane Kancelarije za zajednice premiejra Kosova po službenoj dužnosti u ovoj instituciji zatražio je i zamenik kosovskog Ombudsmana Srđan Sentić.
“Tražio sam od nadležnih organa da se hitno pokrene slučaj „Eks oficio“ po službenoj dužnosti. Primili smo takođe mnoge zahteve i žalbe od pripadnika nevećinskih zajednica, to jest organizacija nevećinskih zajednica – neke od njih su aplicirale neke ne, ali su iz solidarnosti pokrenule žalbu kod nas, kako bismo otvorili slučaj i ispitali sve u skladu sa našim mandatom, ustavnim i zakonskim nadležnostima, što ćemo i uraditi“, naveo je on.
Avni Mustafa iz nevladine organizacije Roma Versitas Kosovo rekao je da su Romi godinama diskriminani ne samo od kosovskih institucija nego od kompletnog društva. Međutim očekuje da će nova vladina strategija za zajednice Roma, Aškanija i Egipćana biti uspešnija u odnosu na brojne ranije strategije kad je poboljšanje položaja ovih zajednica u pitanju.
“Kosovo kao država mora da pogleda malo druge države u regionu na koji način oni vrše inkluziju manjinskih zajednica generalno u totalu. Ono što bi bilo jako poželjno da Vlada Kosova uradi je da implementira ono što su sami odredili, da ispoštuju zakonske okvire“, rekao je Avni Mustafa, te dodao:
“Savetujem odnosno dajem neke svoje preporuke Vladi Kosova da približi manjinske zajednice kosovskoj vladi. Inače postoji velika distanca između nas, zajednica, i Vlade i drugih institucija na Kosovu“.
Na debati je bilo reči i o dijalogu Vlade Kosova sa pre svega srpskom zajenicom, kao i unutrašnjem dijalogu koji je Aljbin Kurti najavljivao pre nego što je postao premijer. Savetnica premijera Kosova rekla je da se taj dijalog vodi, ali iza zatvorenih vrata.
“Mi smo organizovali sastanke sa medijima i organizacijama civilnog društva na terenu bez fotografija, u kancelariji premijera sa samim premijerom, prostorima van kancelarije premijera gde se ljudi mogu osećati prijatnije. Kad je javni sastanak u pitanju razgovarali smo o tome ne samo interno već i sa srpskim civilnim društvom bilo je zainteresovanih i oni koji nisu bili zainteresovani. Bilo je onih koji su iz zajednica koje žive na severua koji su rekli – ja ne bih smeo da uđem u prostoriju gde se to dešava jer bi bio izložen posledicama. Tako da nije održan takav sastanak, trebao je prošle godine u seprembru. Premijer je imao predlog da satanak ide lajv na Fejsbuku, ali došao je odgovor od srpskog civinog društva da je bilo malo spremnosti za takav vid sastanka“, rekla je Goving.
S druge strane Jovana Radosavljević tvrdi suprotno.
“Mi smo učestvovali u ovim formatima, ali iako smo mnogo rizikovali time posebno činjenica da ako se već odvažimo da odemo i razgovaramo sa predstavnicima institucija, želimo neke garancije o onome o čemu pričamo ili da ne dođe do manipulacija onoga o čemu se pričalo, a to je bio najveći problem tih sastanaka. Mi bi otišli na sastanke, imali bi vrlo nekonstruktivne sastanke i mnogo kritika, rasprava, a onda bi predstavnici kosovskih institucija izašli i govorili o nekim konstruktivnim Srbima sa kojima su imali fantastičan sastanak sa kojima su se ne znam šta dogovorili i time nas dovodili u situaciju potencijalne opasnosti. Zato je moj stav i mojih kolega iz organiazcije u kojoj radim, ali i drugih predstavnika organizacija, da je jedini format u kojem bi učestvovali u razgovorima sa predstavncima kosovskih institucija onaj koji je javan i koji dozvoljava medijima da prisustvuju. Jedino na taj način mi možemo da kontrolišemo poruke i retoriku koja će proizaći iz tih sastanaka. Tako da je ovo možda javni poziv kosovskim institucijama da takav format i organizuju”, navela je Jovana Radosavljević.
Debatu na temu „Odnos Vlade Kosova i kosovskih institucija prema nevećinskim zajednicama“ organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju.