Psihološkinja Đurđica Kazić rekla je u emisiji Slobodno srpski da je sasvim izvesno da će pandemija koronavirusa ostaviti određene posledice po psihičko zdravlje određenog broja ljudi.
„Ono što se desilo u toku „korone“ jednostavno ne može se gumicom izbrisati, kao i sve prethodne pandemije koje su zadesile čovečanstvo. Može se na naki način predvideti šta su neke od psiholoških posledica koje mogu da budu nakon pandemije, kao što su: povećana anksioznost, depresija, možda čak i neke fobije, post traumatski stresni poremećaj i uglavnom promene raspoloženja“.
Ona smatra da su građane najviše pogodile mere ograničenog kretanja. U posebno teškoj situaciji su, do nedavno, prema njenim rečima, bili građani severa Kosova, koji su na početku krize bili pozivani da poštuju mere koje su uveli i Beograd, i Priština.
„Sever Kosova je jako specifičan povodom toga zato što smo, s jedne strane, imali mere koje su date iz Prištine, a s druge strane mere koje su date iz Beograda. U toku nedelje, od ponedeljka do petka imate samo sat i po vremena kada možete da se krećete, pa zamislite konfuziju kod naroda kad imate samo sat vremena. U Severnoj Mitrovici se nalazi samo jedan super market i četiri prodavnice. Redovi su bili baš veliki, a narod je bio jako isfrustriran, jer u sat i po vremena prosto je nemoguće da obavite sve što treba, niti u svim prodavnicama imate ono što vam treba“.
Kaže da je pandemija koronavirusa najviše pogodila starija i bolesna lica, ali da je, kako je kazala, čitava situacija teško pala i drugim kategorajima ljudi.
„Navela bih par grupa kojima su mere možda još teže pale u odnosu na ostale, a to su na prvom mestu deca sa smetnjama, kako fizičkim, tako i psihološkim, kao i njihovim roditeljima, onda bolesna stara lica, samohrane majke koje rade kao medicinske sestre, prodavačice, koje su morale u toku pandemije da rade i nisu male pomoć, jer škole i vrtići nisu radili, a opet sa druge strane nisu ni mogli da pronađu nekog ko bi mogao da im sačuva dete dok one zarađuju u toku pandemije. Poslednja grupa kojoj je teže pala ova pandemija jesu zapravo žrtve porodičnog nasilja koje su morale konstantno da budu u zatvorenom prostoru sa nasilnikom, a pritom im je bila smanjena mogućnost da potraže pomoć ili da se nekome obrate“.
Porast porodičnog nasilja tokom pandemije
Kazić koja je kao psiholog angažovana u NVO Žensko pravo, žrtvama porodičnog nasilja pruža besplatnu stručnu pomoć. Žrtve su kako kaže uglvanom žene.
„U toku pandemije smo imali više sluačajeva nego uobičajeno. Najveći razlog zašto se žene javljaju je to što su u ovoj situaciji postale svesnije problema, stalno se suočavaju sa nasilnikom i vide stvari onakve kakve jesu“.
„Dok je on na poslu nisu mogle da vide toliko neke stvari, jer manje provođenog zajedničkog vremena je dovelo do toga da se neke stvari zaborave, a sada su se konkretno suočile sa problemom. Taj zatvoreni prostor i izolacija jeste najveći razlog povećanja slučajeva porodičnog nasilja. Pored psiho socijalne podrške, u našoj organizaciji pružamo i pravnu pomoć koja je potrebna ženama da ojačaju i najveći razlog zašto žene i ne napuštaju mesto koje je toksično za njih jeste ekonomsko stanje, što je najveći razlog“.
Poštovati šta kažu stručna lica
Na pitanje šta su građani naučili iz pandemije koronavirusa Đurđica Kazić kaže da sve zavisi od percepcije pojedinca, ali smatra da bi trebalo poštovati ono što kažu stručna lica.
„Ja bih nekako podelila građane na dve grupe vezano za ono šta smo naučili. Postoji jedna strana koja misli da se iza toga krije teorija zavere, a opet druga strana koja misli da je to bilo stvarno nešto što je doprinelo da oni brinu više o sebi i o svojim bližnjima, znači odgovorno ponašanje“.
Đurđica Kazić radi i kao nacionalni UN volonter UNDP-a u civilnom sektoru
„Od septembra prošle godine ja sam se pridružila timu u svojstvu UN volontera koji radi na projektu za osnaživanje mladih za prosperitetnu mirnu budućnost na Kosovu. Radi se o ozajedničnom projektu UN Women-a, UNICEF-a, UNDP-a...i cilj samog projekta jeste da se razbiju predrasude i da se podstakne socijalna kohezija“.
Ona smatra da mladi na Kosovu moraju da budu otvoreniji i da njeno iskustvo pokazuje da je situacija mnogo bolja nego što je bila u smislu prosperitetnije i mirne budućnosti.
„Pre ove pozicije kao UN volonter nisam imala priliku da toliko često dolazim u kontakt sa Albancima i drugim zajednicama. Meni je ova pozicija kao UN volontera to pružila i nekako je doprinela da se ja oslobodim i da nemam predrasude, što je isto doprinelo tome da oni takođe drugačije razmišljaju i misle o meni“.
Ona je kazala da mladi ljudi nisu u dovoljnoj meri zainteresovani da volontiraju.
„Iz svog iskustva mogu da kažem da kada sam bila na fakultetu i kada sam pitala prijatelje da li bi i oni želeli da volontiraju, da li bi i oni želeli možda sa mnom da odu na neke radionice ili treninge, nisu bili zainteresovani, ali to je njihovo pravo i to je njihova odluka. Međutim volonterski rad svakako je potreban, ali mislim da mladi ljudi nisu uopšte svesni šta to znači zapravo.Volonterski rad je zapravo kad mlada osoba želi da volontira, to se ne plaća, ali vi to radite dobrom voljom i to je to nešto čime vi doprinostite zajednici, a postoji i lična satisfakcija, jer stičete novo iskustvo i znanje“, rekla je u emisiji Slobodno srpski psihološkinja Đurđica Kazić koja je rođena u Orahovcu, a od 1999. godine živi u Severnoj Mitrovici.